BUDIMO DOVOLJNO DALEKO
Paradoks bliskosti: osjećaj ostaje velik upravo kada postoji prostor između dvoje ljudi.
KAD BLIZINA POSTANE PREVIŠE, UDALJENOST POSTAJE NAČIN OČUVANJA ODNOSA.
Tekst gradi paradoks u kojem emocija postoji, ali prevelika blizina pokreće povlačenje. Udaljenost ovdje nije ravnodušnost, nego pokušaj da se sačuva ono što se u neposrednosti lako raspadne.
BUDIMO DOVOLJNO DALEKO
Tekst: SaH
Pustit ćemo pjesmu tebi i meni
Meni — u kojoj su ideali sahranjeni
Meni — i mojoj bolnoj spoznaji
U tvojoj blizini mir moj zataji
Mislila sam da sam dobro
Mislila sam da mi pristaje allegro
A u meni svaka nota adagio svira
Blizina me guši, ona me devastira
Budimo dovoljno daleko
Znam da je naopako
Da volim iz daljine
Da oko sebe gradim zidine
Budimo dovoljno daleko
Da te mogu voljeti jako
Budimo dovoljno daleko
Da mi srce ostane veliko
Kad mi priđeš sasvim blizu
Nešto u meni tone u paralizu
Pokušavam; svaki put je isto
Nešto je istrgnuto
Vidim, gledaš me poprijeko
Kao da sam vječiti fijasko
Znam da nisam cvijeće poljsko
U meni nešto je kompleksno
Pitam se kakve su to ljubavi
Kad stvaraju osjećaj koji davi
Da sam uvijek za nešto kriva
Jesam li samo preosjetljiva?
Budimo dovoljno daleko
Da te mogu voljeti jako
Budimo dovoljno daleko
Da mi srce ostane veliko
Kad mi priđeš sasvim blizu
Nešto u meni tone u paralizu
Pokušavam; svaki put je isto
Ne ide… nešto je prekinuto
Možda te tako čuvam od sebe
Pusti neka moja duša sama zebe
Budimo dovoljno daleko
Tako te mogu voljeti jako
