NE VRAĆAJ SE. ZABORAVI KAKO ZNAŠ.
Tekst je razgovor između odluke i onoga što u čovjeku ostane nakon odluke. Izgovoreno je da povratka nema, ali svaka strofa pokazuje koliko zaborav slabo sluša naredbe.
ZABORAVI
Tekst: SaH
Nije te bilo
u tuđim očima,
nije ni tvoje ime
ostalo u molitvama.
Al’ svaki otkucaj
na tebe podsjeti,
kao da si tu — u meni.
Ništa da te zasjeni.
Duboko u sebi
još nosim trag.
Pamtim tvoje sve.
Ma — odnio nas vrag.
Ne vraćaj se, ne treba.
Zaboravi, kako znaš.
Zaboravi svaki dodir naš.
Meni više ne pripadaš.
Ne žali, pusti to.
Nek nas vrijeme razbije.
Bili smo preslabi
za takve oluje.
Znaš li, zaista,
poželim zaborav,
al’ srce ne zna
što znači kraj.
I kad se smijem
onome što je bilo,
još uvijek me boli
što nam se desilo.
Nismo krivi,
ni ti ni ja.
Nismo tada znali
koliko smo se voljeli.
Ne vraćaj se, ne treba.
Zaboravi, kako znaš.
Zaboravi svaki dodir naš.
Meni više ne pripadaš.
Ne žali, pusti to.
Nek nas vrijeme razbije,
nek do kraja izbriše.
Zajedno nikad više.
Ako te nekada
miris kiše podsjeti,
znaj — tu sam negdje,
al’ nemoj me tražiti.
Neću se vratiti.
Neću te tražiti.
Ne vraćaj se, ne treba.
(sad je kasno za nas)
Zaboravi svaki dodir naš.
(više nisi moj spas)
Ne žali — pusti to.
Nek nas vrijeme razbije.
Bili smo preslabi,
zamalo da nas ubije.
Ne vraćaj se, ne treba.
Kasno je za nas.
(nisi moj spas)
Ne žali — pusti to.
Nek nas vrijeme razbije.
Bili smo preslabi,
zamalo da nas ubije.
