BIRAM
Ispod mirne površine postoje bijes, zavist, ljubomora i nemir — a upravo se među njima svaki dan ponovno bira smjer.
JA NISAM TAKO DOBRA — ALI BIRAM.
Pjesma ruši urednu sliku “dobre osobe” i zamjenjuje je zahtjevnijom idejom: karakter se vidi u tome što činimo s vlastitim tamnijim impulsima. Dobrota ovdje nije odsutnost bijesa, nego disciplina, empatija i odluka da se taj bijes ne pretvori u tuđu ranu.
BIRAM
Tekst: SaH
Za mene kažu: dobra si osoba,
a ja sam vječita dioba.
U meni huče nemirne rijeke,
svaka lomi stvorene prepreke.
U meni žive i glad i tama,
ljubomora izbija bez srama,
zavist se kotrlja godinama,
bijes plane sasvim iznenada.
Ima tu svega, čitava plejada.
Ne vjeruj onom što vidiš na površini.
To je tek lice, ja sam rasla u divljini.
Ispod mira tokovi i lavine bruje.
Plivam bez prestanka, protiv struje.
Ja nisam dobra — ja se držim,
na uzdi držim sebe, da nikog ne opržim.
Da pustim, nastala bi katastrofa.
Čuli biste najgoreg filozofa.
Ja nisam tako dobra — ali biram
da ne budem loša — to treniram.
Kontrola — moj nepisani zakon.
Ostati mirna — moj je bonton.
Godine prolaze, ruke su grube
od borbe sa sobom, moj golube.
Ali ponekad — kad sve se smiri —
ugledam cvijeće na kom su leptiri.
Možda je to meni nagrada
za borbu što vodim protiv svog jada.
Možda je sreća — ne biti bista.
Sreća je savjest čista.
Čuvam dušu, da budem bolja.
Svaki dan plijevim ista polja.
Ja nisam dobra — ja se držim,
na uzdi držim sebe, da nikog ne opržim.
Da pustim, nastala bi katastrofa.
Čuli biste najgoreg filozofa.
Ja nisam tako dobra — ali biram
da ne budem loša — to treniram.
Ne znam jesam li dobra.
Neka drugi kažu imam li obzira.
Samo znam — kad zlo me zove,
odbijam odreda sve te vragove.
Da budu tiho, zapovijed je moja.
Biram empatiju kao svog heroja.
Dobro je…
zlu neću podleći.
